Duboko ukorenjena negativna emocija koju ova reč izaziva kod nas nije sasvim opravdana kada se uzme u obzir koje sve biljke i po kojim kriterijumima svrstavamo u ovu grupu.
Interesantna priča je kako naziv korov, odnosno nepoželjna, loša biljka potiče od konkvistadora. Kada su se iskrcali na obale Amerike, zatekli su Indijance kako uzgajaju pasulj, kukuruz i tikve okružene rastinjem koje je po njihovom mišljenju bilo potpuno beskorisno. Naravno, Indijanci su imali puno znanja o podneblju gde su živeli, pa su uzgajali razne biljke za jelo, ali i za lek i biljke kojima su štitili i obnavljali tlo. Od strane konkvistadora te “nekorisne” biljke su bile prozvane „malezas“ (od reči „malo“ što znači loše, štetno) i odluka je bila da se “loše” biljke moraju iskoreniti i spaliti, baš kao i jeretici. Polja su postala gola i na njima su se morale uzgajati samo “korisne” biljke. Izvor: „Tajni život tla“ Piter Tompkins i Kristofer Bird
Sve biljke su na svoj način korisne i kao i svi ostali organizmi imaju svoje mesto i ulogu u ekosistemu. Svaki korov koji nađemo na određenom tlu jasno upozorava na stanje tog tla i poželjne metode obrade. Korovske biljke su često jestive i lekovite i njihova „nepoželjnost“ zavisi od mesta, okolnosti i količine u kojoj se jave. Uzmimo za primer kamilicu, ona je i korov (u uzgoju žitarica) i lekovita biljka, a u povrtnjaku je koristan stanovnik jer poboljšava ukus krompira. Ovo navodi na zaključak da, kao i u drugim stvarima u životu, ovoj temi treba pristupiti pošto se sagleda šira slika i uzmu u obzir sve činjenice. Svakog 28. marta obeležava se Dan poštovanja korovskih biljaka.
