Dete - zaštitnik planete
Ul. Patrijarha Joanikija 22a/41
1090 Beograd
Telefon:
+381 63 444 845
Email:
info@dzp.rs
Email:
info@dzp.rs
Dete - zaštitnik planete
Ul. Patrijarha Joanikija 22a/41
1090 Beograd
Telefon:
+381 63 444 845
Email:
info@dzp.rs
Email:
info@dzp.rs
U Srednjoj školi i gimnaziji Arhimed u Beogradu, u okviru izbornog predmeta Obrazovanje za održivi razvoj, u utorak 18. maja, organizovano je stručno predavanje za učenike drugog razreda. Na ovom predavanju predstavljen je koncept održivog razvoja i pružen uvid u međuzavisnost ljudskih aktivnosti i okruženja.
Ovaj projekat je realizovan u saradnji udruženja Dete – zaštitnik planete, udruženja Ekogeneza i Srednje škole i gimnazije Arhimed, a predavanje je držala Bojana Živković, master analitičar zaštite životne sredine sa višegodišnjim iskustvom u oblasti obrazovanja o zaštiti životne sredine.
„Učenicima je pružena mogućnost da sagledaju značaj održivog razvoja na konkretnim primerima iz okruženja uz osvrti i na globalna dešavanja. Nadamo se da smo uspeli da podstaknemo njihovo interesovanje da ovu širokoobuhvatnu temu istražuju i van nastave, upoznajući ih sa pojedinim interesantnim alatima kao što je kalkulator personalnog ugljeničnog otiska”, ističe Bojana Živković.
U drugom delu predavanja, koje se odnosilo na zemljište i hranu, pored osnova zagađivanja i zaštite zemljišta, bilo je reči i o održivoj poljoprivredi, ali i veoma aktuelnim temama u našem društvu kao što je bacanje hrane i posledice ove loše navike.
To je odličan primer iz svakodnevnog života gde možemo sagledati i kakav uticaj naše aktivnosti imaju na sva tri elementa održivog razvoja – ekonomiju, društvo i životnu sredinu. Kada znamo da se u Srbiji, prosečno, po stanovniku baci 30 do 40 kg hrane godišnje, možemo da razgovaramo o tome koliko se gasova sa efektom staklene bašte oslobodi na deponiji upravo iz te količine bačene hrane, zatim koliko se resursa poput proizvodnih sirovina i energije bespotrebno potroši i koliku novčanu štetu to proizvodi, dok za to vreme postoji ogroman broj ljudi koji nema dovoljno hrane. Nakon toga, analiziramo naše uobičajeno ponašanje vezano za ishranu i pronalazimo načine da smanjimo negativni uticaj. Sa ovakvim pristupom svako od nas može živeti u skladu sa održivim razvojem.
Kao što čuvena indijanska mudrost kaže: „Mi Zemlju nismo nasledili od predaka, mi smo je pozajmili od naših potomaka!”
Izvor: EkoBlog