Analiza istraživanja „Zaštita životne sredine u obrazovanju dece uzrasta do 10 godina u Republici Srbiji“

Uvod

Ovo istraživanje sastavni je deo projekta „Kako da dete postane zaštitnik planete“, koji sprovodi udruženje Dete – zaštitnik planete u saradnji sa udruženjem Ekogeneza uz finansijsku podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Beograda. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovoj analizi ne predstavljaju zvanične stavove Sekretarijata i za njih je isključivo odgovoran autor.

Istraživanjem je pokrivena teritorija cele Republike Srbije. Anketiranje je obavljeno onlajn u periodu od 16. juna do 3. jula 2022.godine. Upitnik je bio dostupan na sajtu udruženja i nalozima na društvenim mrežama, gde je i deljen u okviru grupa za vaspitače i učitelje, kao i od strane kolega iz civilnog sektora i pojedinaca, poštovalaca našeg rada. Upitnik je, takođe, poslat i svim prijavljenima na našu mejling listu.

Uzorak uključuje tačno 76 vaspitača i 85 učitelja. Od demografskih svojstava ispitanika, prikupljali smo samo podatke o tome u kom tipu naselja rade, u kom upravnom okrugu i koji je uzrast dece sa kojom rade.

Prvi od segmenata pitanja odnosi se na zainteresovanost dece za teme iz oblasti zaštite životne sredine i promene u njihovom ponašanju, zatim slede pitanja o saradnji sa roditeljima, institucijama i organizacijama. Ispitanici su izrazili i svoje mišljenje o tome da li iz ove oblasti imaju dovoljno formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i dostupnosti i potrebi za stručnim usavršavanjem.

U drugom delu pitanja su se odnosila i na stavove vaspitača o programu i literaturi za decu, a učitelji su dali komentar o udžbenicima, povezivanju tema u okviru različitih nastavnih predmeta i načinima rada.

U završnom delu upitnika u obliku otvorenih pitanja, učesnici istraživanja su pisali o problemima sa kojima se susreću u radu, o potrebi za podrškom stručnih lica iz oblasti zaštite životne sredine, kao i svojim predlozima za unapređenje rada sa decom u ovoj oblasti. Na samom kraju upitnika su ispitanici pozvani da ostave komentar ili postave pitanje.

Demografska struktura

Odnos dece i roditelja prema temama iz oblasti zaštite životne sredine

Da se odnos dece prema zaštiti životne sredine, s generacijama, menja misli čak 79% vaspitača, odnosno 77,6% učitelja koji su popunili naš upitnik. Iako ohrabruje što polovina od ukupnog broja ispitanika primećuje da je ta promena nabolje, treba ozbiljno shvatiti činjenicu da trećina vaspitača i četvrtina učitelja zapaža da ta promena ide u nepovoljnom smeru.

Učitelji i vaspitači se slažu u proceni da tek petina roditelja pokazuje da im je važno da se deca bave zaštitom životne sredine u okviru škole, odnosno predškolske ustanove, ali, samo 11,8% roditelja vrtićke dece radije učestvuje u zajedničkim aktivnostima na neku drugu temu, što daje mogućnost da se na njih utiče kvalitetno osmišljenim zajedničkim aktivnostima.

Preko 97% naših ispitanika razgovara sa decom sa kojom radi o aktuelnim ekološkim problemima i temama koje su zastupljene u društvu i medijima (na primer: zagađenje vazduha, ugrožavanje prirodnih dobara, klimatske promene…) i njihovo je mišljenje da nema dece koju to ni malo ne zanima. Većinu zanima „pomalo“, a čak trećinu vrtićke i skoro polovinu školske dece stanje sredine u kojoj žive zanima značajno.

Saradnja sa institucijama i organizacijama i učešće u projektima

Što se tiče saradnje sa institucijama i organizacijama više od polovine vrtića nije imalo saradnju u oblasti zaštite životne sredine, dok je u školama situacija značajno bolja pa tek četvrtina ispitanika navodi da saradnje nije bilo. Od institucija sa kojima se sarađivalo navode se lokalna komunalna preduzeća, zatim, Srbijašume, Vojvodinašume, Srbijavode, Poljoprivredna škola, Šumarski fakultet, Botanička bašta (PMF Kragujevac) i jedinice lokalne samouprave. Učešća u projektima i saradnje sa raznim organizacijama ima znatno više. Pominju se: Udruženje Arka Banoštor, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Fondacija Novaka Đokovića, Čep za hendikep, Čepom do osmeha, Smećolovci, DEA akademija Novi Sad, Prijatelji dece Zemuna (likovni konkurs „Upoznajemo ptice i pomozimo im da žive slobodno“), „Zelena nit“ Kladurovo, Društvo učitelja Beograda (Smotra dečijeg stvaralaštva iz oblasti ekologije “Čarolija reciklaže”), Učiteljsko društvo Niš („Sa prirodom na ti“), „Zeleni Vrbas“, Društvo stručnjaka ekoloških nauka Srbije (Konkurs za Veliku povelju „Zelena planeta“), Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije i Klub roditelja i nastavnika (obeležavanje Evropske zelene nedelje), Mladi Gorani, Prijatelji Čačalice (pošumljavanje Čačalice), WWF Akademija za prirodu, Design for change Serbia, Kolping društvo Srbije, Karavan za klimu, Dan učionice na otvorenom, Climate change project, “Climate Action Project”, „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“, projekat MPNTR i MZŽS “Uloga učenika u zaštiti životne sredine”, „Eko škola“, „Zasadi drvo“, „Ne bacaj – zarađuj“, „Eko bicikl“, “Planeta Zemlja i kako čuvamo prirodu“, „Čepening“ i projekat “Zeleni borac za čistije i zelenije škole”.

Unutar ustanova gde rade naši ispitanici neke od aktivnosti i projekata iz oblasti zaštite životne sredine su: sadnja i negovanje raznog bilja i drveća u dvorištu ustanove ili u naselju, sadnja (organske) bašte u dvorištu ustanove, zaštita i udomljavanje životinja, kompostiranje, uređenje dvorišta i čišćenje zelenih površina u naselju, obeležavanje dana iz Ekološkog kalendara i organizovanje tematskih nedelja (npr. u aprilu „Sačuvajmo planetu Zemlju“), sakupljanje reciklabilnih materijala, elektronskog otpada i baterija, pravljenje predmeta od reciklabilnih materijala i organizovanje prodajnih bazara i sajmova, izleti…

Stručna osposobljenost vaspitača i učitelja iz oblasti zaštite životne sredine

Stavovi vaspitača o programu i uslovima rada u vrtićima

Nove Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja “Godine uzleta” počelo je da primenjuje 97% naših ispitanika i među njima 44,6% misli da takav način rada doprinosi većoj zastupljenosti tema iz oblasti zaštite životne sredine, dok više od polovine 52,7% misli da u ovom smislu nema razlike u odnosu na prethodni program.

Pošto smatramo da je opremljenost prostornih celina u vrtiću veoma značajna za razvoj dečijih interesovanja, pitali smo vaspitače da li u njihovom vrtiću postoji neka prostorna celina koja bi se mogla nazvati “Biblioteka” gde su deci dostupne knjige i slikovnice i ima li u njoj knjiga sa temom zaštite životne sredine i ekologije.

Svi vaspitači koji su popunili naš upitnik misle da bi deci bilo korisno da imaju interaktivne radionice i obilaske određenih lokaliteta gde bi mogli da uče o zaštiti životne sredine (npr. reciklažno dvorište, vodovod, zaštićena prirodna područja i sl.).

Stavovi učitelja o udžbenicima, međupredmetnom povezivanju i načinima rada

Osim nastavnih predmeta Svet oko nas u prvom i drugom, odnosno Priroda i društvo u trećem i četvrtom razredu, želeli smo da znamo u okviru kojih još nastavnih predmeta učitelji koji su popunili naš upitnik dodatno obrađuju sa decom teme iz oblasti zaštite životne sredine. Naveli su da su to: srpski, odnosno, maternji jezik, matematika, građansko vaspitanje, projektna nastava, ČOS (čas odeljenskog starešine), muzička kultura, likovna kultura, digitalni svet, fizičko vaspitanje, engleski jezik, izborni predmeti. Pored toga tu su i vannastavne aktivnosti, slobodne aktivnosti, ekološka sekcija, dramska sekcija, obogaćen jednosmenski rad i veliki odmori, produženi boravak.

Načini na koje se ostvaruje dodatni rad iz ove oblasti u okviru pomenutih nastavnih predmeta i aktivnosti su raznoliki: razmena mišljenja o životnoj sredini i ponašanju ljudi, analiza sopstvenih svakodnevnih aktivnosti, kroz grupni rad gde svaka grupa ima zadatak da opiše određeni problem zagađenja životne sredine i da predstavi predlog za njegovo rešavanje, tematsko povezivanje više predmeta, obeležavanje datuma iz ekoloških kalendara, obrađivanje aktuelnih ekoloških tema, gledanje kraćih filmova i video zapisa o ovoj oblasti, kroz diktate, tekstove za čitanje, pesme i tekstualne zadatke, crteže, projekte, tematske radionice, tematske dane, putem prezentacija, govornih vežbi, istraživačkih radova, kroz boravak i igre u prirodi, čas u prirodi, učenje kroz primere zagađivanja životne sredine, ekološki bonton, izrada plakata, ekoloških predstava, učešće u raznim akcijama sakupljanja reciklabilnog materijala, izrade kućica i hranilica za ptice, akcijama čišćenja i uređenja školskog dvorišta.

Samo jedan ispitanik iz redova učitelja misli da deci ne bi bilo korisno da imaju interaktivne radionice i obilaske određenih lokaliteta gde bi mogli da uče o zaštiti životne sredine (npr. reciklažno dvorište, vodovod, zaštićena prirodna područja i sl.).

Problemi sa kojima se vaspitači i učitelji suočavaju u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine

Na pitanje da li ih nešto sputava u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine 60% vaspitača je odgovorilo – ne, dok se izazovi sa kojima se preostalih 40% ispitanika suočava mogu podeliti u tri kategorije:

Nedovoljna podrška uprave ustanove, uslovi koje postavlja sanitarna inspekcija, trenutna epidemiološka situacija, nezainteresovanost roditelja i lokalne zajednice, odsustvo svesti o značaju ove oblasti, stavovi i obrasci ponašanja koji su u suprotnosti sa brigom o životnoj sredini, odsustvo sistemske podrške i usklađenosti celog sistema ka boljoj životnoj sredini.
Nedovoljno stručnog usavršavanja i saradnje sa organizacijama za zaštitu životne sredine (radionica na temu ekologije, odlazak dece na mesta gde se ljudi bave poslovima u vezi sa očuvanjem životne sredine). Nedostaje podrška stručnih saradnika iz ove oblasti, pa se vaspitači oslanjaju na vlastita iskustva.
Uslovi za realizaciju, manjak sredstava i informacija, nedovoljno vremena napolju, manjak poseta, ograničeno kretanje uz dozvolu glavnog vaspitača, zabrana korišćenja gradskog prevoza sa decom (ustanove nemaju svoj prevoz, pa se zbog komplikovane i skupe procedure organizovanja prevoza vrlo često odustaje od izlazaka iz vrtića).

Kod učitelja, je situacija značajno drugačija, samo 18% ispitanika kaže da ih ništa ne sputava u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, dok njih 82% ima poteškoće koje se mogu grupisati na sledeći način:

Nedostatak praktičnog dela učenja zbog nemogućnosti ili jako komplikovane procedure za izvođenje dece iz škole (odobrenja, saglasnosti, predrasude roditelja, opšte stanje u prosveti, nekada i nezainteresovanost dece).
Potreba za usavršavanjem i direktnom saradnjom sa nekom organizacijom ili stručnjakom iz ove oblasti. Visoke cene seminara i teško pronalaženje zamene za slučaj potrebe za odsustvom od nekoliko dana u toku trajanja obuke.
Nedostatak novih ideja i adekvatnih materijala, dodatno vreme koje mora da se utroši da bi se pronašli odgovarajući materijali za rad i literatura. Nedostatak materijala u vidu npr. edukativnih video-snimaka na srpskom jeziku, a koji su prilagođeni mlađem školskom uzrastu.
Ravnodušnost okoline i opšte odsustvo svesti o značaju zaštite životne sredine, sistemski problemi (manjak čak i običnih kanti za smeće), nezainteresovanost roditelja i kolega, odsustvo saradnje sa lokalnom zajednicom,
Nedovoljno finansijskih sredstava.
Nedovoljno prostora u školi za izvođenje bilo kakvih aktivnosti.
Manjak vremena za dodatni rad zbog obimnosti gradiva, a nedovoljna zastupljenost ove teme u obaveznom planu i programu.

Dostupnost materijala i podrške za pripremu rada sa decom

Za pronalaženje materijala, inspiracije i podrške za pripremu rada sa decom iz ove oblasti naši ispitanici koriste stručnu literaturu (razne priručnike), udžbenike (domaće i strane), razne radne listove, knjige, dečiju štampu, časopise i enciklopedije koje nabavljaju u bibliotekama svojih ustanova, javnim bibliotekama, razmenom, na seminarima, obukama i stručnim edukacijama.

Mnogi vaspitači i učitelji se oslanjaju na saradnju sa drugim kolegama u svojoj ustanovi, zatim na saradnju i razmenu sa kolegama putem specijalizovanih grupa na društvenim mrežama i saradnju sa roditeljima i porodicama, što vaspitači često ističu, kao najzastupljeniji vid podrške. Postoje i oni koji se oslanjaju na lično iskustvo i kreativnost, a inspiraciju im daju deca sa kojom rade, svakodnevni život, lokalna zajednica, greške koje uočavaju u odnosu prema prirodi i aktuelni ekološki problemi. Često je u odgovorima navedeno da najbolje ideje stižu iz prirode, tokom boravka u šumi, parku, dvorištu, u šetnji ili na izletu.

Internet – strani i domaći sajtovi (sajtovi o zaštiti životne sredine, sajt Dete – zaštitnik planete, posebno DZP Ekološki kalendar, EkoBlog, sajtovi različitih organizacija i društava koja se bave ovom temom, sajtovi izdavača udžbenika), društvene mreže (Pinterest, Instagram, Youtube), fotografije, prezentacije, razni mediji, obrazovne i dokumentarne emisije, razni TV programi (Diskaveri, Nacionalna geografija i sl) su ubedljivo najčešći i najdostupniji izvor naših ispitanika.

Da bi im značila podrška lica stručnih u oblasti zaštite životne sredine u vidu obuka, materijala na srpskom jeziku, ideja i uputstava za rad sa decom, didaktičkih materijala i sl. smatra 97% od ukupnog broja ispitanika.

Predlozi vaspitača za unapređenje rada iz oblasti zaštite životne sredine u predškolskom obrazovanju

Za vaspitače uvesti češće i motivaciono kvalitetne obuke vezane za temu ekologije i zaštite životne sredine, predavanja, tribine, seminare, više stručnih razmena na ovu temu. Obezbediti podršku vaspitačima kroz razne materijale i igre, literaturu, ideje i smernice, podsticaje i motivaciju za rad sa decom.

Posebno je važno razvijati saradnju sa porodicom kroz zajedničke aktivnosti sa roditeljima, kao što su kreativno-edukativne radionice, događaji, izleti i posete. Poželjno je organizovati i edukaciju za roditelje – predavanja, tribine, radionice.

Saradnja sa lokalnom zajednicom, institucijama. Potrebno je da se uključe svi na nivou cele PU, roditelji i lokalna zajednica. Dobrodošla je i saradnja sa organizacijama koje se bave ovom temom, kao i saradnja sa stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine kroz razne zajedničke projekte gde bi deca direktno od stručnjaka dobila odgovore i objašnjenja kroz interaktivne radionice, prezentacije ili posete (muzeji, fakulteti, udruženja itd). Jedna od ideja je i razvijanje saradnje sa organizacijama i institucijama koje se bave reciklažom i formiranje reciklažnih ostrva pri vrtićima ili saradnja sa organizacijom koja bi donirala sadnice i opremu za baštovanstvo za unutrašnji i dvorišni prostor. Sistemski je potrebno rešiti problem velike količine uslova, dozvola, saglasnosti i ograničenja, kako bi razne aktivnosti uopšte mogle da se realizuju (sanitarni inspektori, uprave ustanova…). Saradnja PU sa medijima u cilju širenja svesti o značaju zaštite životne sredine, kao i organizacija različitih manifestacija kao što su ekološki sajmovi ili eko-festivali, koji mogu imati veliki uticaj na lokalnu zajednicu, ali dati i dodatnu motivaciju vaspitačima i deci za dalje aktivnosti iz ove oblasti.

Za decu napraviti različite programe iz oblasti zaštite životne sredine za predškolski uzrast, uvesti praćenje i obeležavanje datuma iz ekološkog kalendara u svim vrtićima, praviti informativne panoe i prikazivati kratke filmove i edukativne dečije emisije. Veće uključivanje dece može se postići planiranjem svakodnevnih obaveznih aktivnosti u okviru kojih mogu učiti i saznavati o životnoj sredini. Organizovati radionice u ustanovi koje bi vodili stručnjaci za ovu oblast i kroz razne prezentacije, eksperimente i priče predstavili deci određene teme za koje postoji interesovanje kod dece.

Neophodno je i obezbediti knjige, slikovnice i časopise iz ove oblasti prilagođene uzrastu, zatim, praviti ekološke prostore za igru u vrtićima i dvorištima, opremiti vrtiće i dvorišta eko-igračkama.

Da bi se unapredio rad iz oblasti zaštite životne sredine u predškolskom obrazovanju potrebno je češće organizovati aktivnosti sa decom u prirodi – obilasci parkova, planina, reka, šuma, duže šetnje po okolini, više koristiti prirodne materijale za igru i opremiti učionicu na otvorenom. Mogu se organizovati i akcije sadnje drveća, cveća, voća i povrća, kao i čišćenja okoline i prikupljanja reciklabilnog materijala.

Predlozi učitelja za unapređenje rada iz oblasti zaštite životne sredine u prvom ciklusu obrazovanja

Učitelji, kao svoje ideje za unapređenje rada iz oblasti zaštite životne sredine u prvom ciklusu obrazovanja, navode da je potrebno obezbediti više stručnog usavršavanja, obuka i predavanja iz ove oblasti kako bi se njihove kompetencije razvijale. Osim toga, misle da je neophodna veća saradnja među kolegama i razmena iskustava, kao i umrežavanje škola. Saradnja sa roditeljima i porodicom nije zastupljena u predlozima kao u predškolskom uzrastu, ali određeni broj učitelja pominje to kao neizostavni deo u radu na podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine, pre svega kroz zajedničke akcije i radionice.

Veliki broj naših ispitanika naveo je da je neophodna veća i češća saradnja škola sa lokalnom zajednicom, raznim institucijama i lokalnim organizacijama koje se bave ovom temom. Kroz zajedničke projekte i aktivnosti, kao što su stručno vođene interaktivne radionice, izleti i posete, kao i predavanja stručnjaka, zatim, kroz zajedničke akcije (npr. redovne akcije čišćenja i uređenja školskog dvorišta i okoline ili akcije sadnje) može se značajno doprineti podizanju kvaliteta obrazovanja o zaštiti životne sredine. Učitelji misle da bi resorno ministarstvo trebalo da primeti primere dobre prakse, promoviše ih i nagradi, kako bi motivisalo i ostale da se više bave ovom temom.

Što se načina rada tiče većina se slaže da je neophodno više izvoditi decu iz učionice i držati ambijentalnu nastavu (Čas u prirodi, Šumska učionica, posete, izleti, praktičan rad, korišćenje velikih školskih dvorišta za praktičnu i očiglednu nastavu, obeležavanje dana iz Ekološkog kalendara posetama, npr. Dan šuma u šumi i sl, u okviru projekata organizovati posete reciklažnom centru i zatim u saradnji sa lokalnom samoupravom i drugim organizacijama napraviti mini reciklažno dvorište u dvorištu škole, kao sredstvo za učenje i ostvarivanje prihoda i razni slični predlozi).

Osim toga, ističe se i integrativna nastava kao način da se ovi sadržaji „provuku“ kroz sve nastavne predmete i da im se na taj način da veći prostor i više lekcija u udžbenicima, jer smatraju da je potrebno i više teorijskog znanja, ali uz obilje praktičnog rada.

Učitelji takođe predlažu da se aktivnosti sprovode kroz dobro razvijenu Ekološku sekciju škole, zatim gostovanja stručnjaka na časovima, zaokruženim ciklusima radionica pod nazivom „Zaštita životne sredine“, godišnjim projektima na nivou razreda koji bi se razvijali uz pomoć stručnjaka, organizovanjem događaja gde bi učenici mogli da razmenjuju mišljenje i ideje, učestvuju u kvizovima i takmičenjima iz ove oblasti. Neki smatraju da je neophodno vratiti predmet Čuvari prirode, čak i kao obavezan uz minimalno dva časa mesečno.

Što se sredstava za rad tiče, naši ispitanici misle da su potrebni novi interaktivni sadržaji koji će biti lako dostupni, novi didaktički materijali, više očiglednih nastavnih sredstava, da učenicima treba omogućiti opciono nabavku dodatne radne sveske ili praktikuma iz ove oblasti, da je potrebno uključiti više iskustava iz realnog života, više vizuelnog sadržaja (dokumentarnih i naučnih video materijala).

Neophodno je i veće ulaganje u ovu oblast, jer je finansiranje materijala i nastavnih sredstava često na teret samih učitelja, a ista situacija je i kod vaspitača kada je finansiranje u pitanju.

Zaključak

Uverili smo se da mnogo toga treba preduzeti kako bi obrazovanje o zaštiti životne sredine ušlo u vrtiće i škole u Srbiji u onom obimu i obliku koji zadovoljava potrebe savremenog društva. Zna se da u ovoj oblasti ne postoji zaokružena strategija, već su na delu neujednačena, nesistematična i kratkoročna rešenja, zasnovana na ličnom entuzijazmu pojedinca ili, u boljem slučaju, jedne obrazovne ustanove.

U našem istraživanju se pokazalo da postoje ustanove i sredine gde vaspitači i učitelji imaju podršku uprave, roditelja, lokalnih vlasti, kao i lokalne zajednice, pa je rad u njima na zavidnom nivou, kao i zadovoljstvo svih učesnika tog procesa. Sa druge strane neki vaspitači i učitelji svedoče o toliko jakom otporu sredine, predrasudama, odsustvu interesovanja i sluha svih aktera procesa, da svoj rad opisuju kao „borbu protiv vetrenjača“.

Naši su ispitanici odlično prepoznali i istakli stvari koje ih u radu sputavaju i izneli sjajne predloge za unapređenje stanja. Evidentna je potreba za ulaganjem u ovu oblast, za stručnim usavršavanjem vaspitača i učitelja, većom saradnjom sa stručnjacima i institucijama, materijalima za rad koji će biti lako dostupni.

Veliki broj ispitanika, što je u skladu sa svetskim trendovima, misli da je deo rešenja u „izlasku iz učionice/vrtića“, ali se slažu i u tome da je neophodno osmisliti sistem u kome će deca bezbedno moći da odlaze u posete, na izlete, u prirodu, bez preteranih administrativnih procedura (koje čak nisu ni garancija bezbednosti) već po utvrđenom, što jednostavnijem protokolu kakav postoji u razvijenim zemljama.

Za kraj želimo da citiramo nekoliko odgovora naših ispitanika za koje verujemo da će upotpuniti sliku ove analize.

„Smatram da je veoma značajno za decu da se bave temama o zaštiti životne sredine, a na koje vrlo pozitivno reaguju, ali nam je potrebna dodatna podrška, kako roditelja, tako i lokalne zajednice, ali i stručno usavršavanje samih vaspitača.“

Sputava me „možda najviše to što nakon priče o zaštiti životne sredine, reciklaži i odvajanju smeća dođemo u park i bacimo sve u istu kantu. Tako da na kraju sve što sam im objasnila i ubedila ih, uzmem i pomešam. Fali podrška grada i institucija koje se bave reciklažom. Kako se u vrtićima dosta materijala baca (ponekad čepove iskoristimo za tempere, ali nakon toga oni ponovo završe u kanti ili plastične čaše od kojih napravimo neku igračku pa ona pukne i ponovo završi u kanti) smatram da bi trebalo da grad obezbedi velike kante za reciklažu i odvajanje smeća. Na taj način bi se i deca i roditelji mnogo više uključili i podigli bismo im svest o tome.“

Rad se može unaprediti „kroz dostupniju literaturu o zaštiti životne sredine i prilagođenu uzrastu, kroz celine u okviru vrtića koje su posvećene zaštiti životne sredine, kroz stručne edukacije i kroz kreativne i edukativne radionice sa decom i roditeljima.“

„Divim se energiji koju ima vaše udruženje. Pratim sve što mogu da uradim, ali nažalost samo u svom odeljenju, eventualno razredu. Nastavnici su sve manje zainteresovani za bilo kakva dodatna angažovanja.“

„Deca su opterećena gradivom, a učitelji ostvarivanjem ishoda, tako da nema dovoljno vremena za realizaciju ovih aktivnosti. Posle pet časova redovne nastave teško je održati pažnju dece.“

Autor: Bojana Živković