Dan Mediterana

Unija za Mediteran, sačinjena od 42 zemlje članice, proglasila je 2020. godine 28. novembar Danom Mediterana.  Ideja je da se ujedine svi koji se identifikuju sa Mediteranom, a posebno oni koji na njemu i od njega žive i da proslave bogatstvo kulturnog nasleđa, tradicije, bio- i geodiverziteta.

Kako je izabran datum za obeležavanje?

Ministri spoljnih poslova Evropske unije i 12 zemalja južnog i istočnog Mediterana održali su 28. novembra 1995. godine u Barseloni prvu Evro-mediteransku konferenciju i potpisali Sporazum o pokretanju evro-mediteranskog partnerstva čiji je cilj da se mediteranski region pretvori u zajednički prostor za mir, stabilnost, bezbednost i zajednički prosperitet. Dan Mediterana je podsetnik na ovu posvećenost i na to da, uprkos brojnim izazovima, treba nastaviti zajedničko napredovanje, jer su sličnosti mediteranskih naroda mnogo veće nego njihove razlike.

Slaviti Mediteran znači slaviti život i sve njegove boje. Ovo drevno more dalo je svetu velike civilizacije, najranije univerzitete, prve filozofe i najvažnije trgovačke centre. Sredozemno more je i jedno od najstarijih ribolovnih područja na svetu.

Dan Mediterana, takođe, daje priliku da se pokrenu pitanja od interesa, da se mobiliše politička volja i angažuju resursi za rešavanje zajedničkih izazova na ovom prostoru. Izazova je mnogo, ali ako se fokusiramo na one koji se tiču zaštite životne sredine, mogli bismo izdvojiti nekoliko najznačajnijih. 

Otpad – među najvećima su svakako problemi vezani za otpad, bilo da je u pitanju čvrst otpad, u kojem prednjači plastika, ili otpadne vode. Otpad iz brodova i čamaca koji nesavesni vlasnici ili neodgovorni turisti ostavljaju za sobom i medicinski otpad, čija je količina u Mediteranu od posle pandemije značajno porasla, su posebne kategorije kojima treba upravljati na adekvatan način. Odavno je poznato predviđanje Grinpisa da će sa ovim stepenom zagađivanja do 2050. godine u Mediteranu masa plastike biti veća nego masa ukupnog ribljeg fonda i da već sada na svaka 4 m² dna postoji minimum jedan komad plastike. Grinpis, takođe, procenjuje da se 21-54% svetske mikroplastike nalazi upravo u Sredozemnom moru. Pored ekonomskog gubitka, koji samo za Nicu u Francuskoj iznosi oko 2 miliona evra godišnje za čišćenje plaža, veliki su rizici za životnu sredinu i zdravlje ljudi povezani sa mikroplastikom.

Nafta i gas – tekstovi o istraživanjima, eksploataciji i izlivanjima nafte i gasa na području Mediterana punili su novine prethodnih godina, naročito od kada je američki geološki zavod dao procene o ogromnim rezervama nafte i gasa u Levantskom moru. Eksploatacija nafte i nesreće kao posledica transporta nafte među najvećim su pretnjama po biodiverzitet mora, tako da bi nove naftne platforme imale veliki negativan uticaj na stanje Sredozemnog mora.

Neodrživi ribolov – prekomerno izlovljavanje ribe u Mediteranskom moru intenzivnije je od globalnog proseka za čak jednu trećinu, kada se posmatraju komercijalne vrste ribe.

Podaci Ujedinjenih nacija govore da se ukupna populacija tuna, sabljarki, inćuna i sardina smanjila se za trećinu u poslednjih 50 godina, što ne čudi kada vidimo da se, prema podacima Svetske organizacije za prirodu svake godine ulovi oko 1,5 miliona tona ribe u Sredozemnom moru.

Posebno je kritično stanje kada su u pitanju morske grabljivice. Više od polovine vrsta ajkula i raža Sredozemnog mora je ugroženo, a gotovo trećina njih lovi se do nivoa izumiranja. U manjem procentu je lovljenje ciljano, dok većina ovih riba biva slučajno uhvaćena zbog neadekvatnog načina ribarenja.

Zaštićena morska područja – iz Svetske organizacije za prirodu takođe upozoravaju da je trenutno zaštićeno oko 9,4% Sredozemnog mora, od čega je u samo 0,23% pripada kategoriji potpuno zaštićenih zona gde su zabranjene ekološki štetne aktivnosti. Povećanje zaštićenih površina imalo bi znatan uticaj na oporavak ekosistema, a samim tim i pozitivne efekte na milione ljudi koji zavise od mora kao glavnog izvora hrane i prihoda. Potrebno je dostići brojku od 30% zaštićenih područja sa visokim stepenom zaštite da bi se Mediteran počeo oporavljati.

Kreme za sunčanje se mogu izdvojiti kao poseban problem vezan za morske ekosisteme jer je procenjena količina koja se svake godine spere sa naše kože u mora oko 14.000 tona. Najugroženiji su korali, ali i ostatak živog sveta u moru trpi ozbiljne posledice od preko 80.000 registrovanih supstanci iz proizvoda za ličnu negu koje mogu da utiču na zagađenje mora.

Klimatske promene – naučnici kažu da je oblast koja se na Zemlji najbrže zagreva upravo Mediteran. Šesti klimatski izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene UN (IPCC, 2022) označio je Sredozemlje kao „jedan od najznačajnijih i najranjivijih klimatskih žarišta“. Posledice klimatskih promena u ovom području ogledaju se u povećanju temperature mora, povećanju kiselosti i smanjenju količine kiseonika rastvorenog u vodi i promenama u biodiverzitetu zavisno od osetljivosti vrsta na promenu uslova života. Porast nivoa mora u ovom području procenjuje se na oko 1 m do 2100. godine, što bi pogodilo trećinu populacije Mediterana. Osim toga, Mediteranu prete veće i češće suše nego ostatku Evrope, što će uz visoke temperature dovesti do povećanja učestalosti požara.

Izdvojeni problemi su samo deo onoga što preti Mediteranskom moru, a ovaj dan je prilika da dignemo glas i ukažemo na njih. Naučimo jedni druge koliko je ovo more dragoceno i za nas koji ne živimo na njegovim obalama. Pokažimo zahvalnost Mediteranu za sve kule koje smo u pesku napravili, sve romantične trenutke koje nam je njegov sjaj na mesečini priredio i svaki molekul kiseonika koji nam je obezbedio.