Plastične kese i zagađenje

Polietilen je od 1950. godine u masovnoj upotrebi. Glavni problem nastaje sa ključnim proizvodom od polietilena, a to je plastična kesa. Plastična kesa je simbol potrošačke kulture koja iza sebe ostavlja gomile otpada.

Prosečno, kesu koristimo samo dvadesetak minuta, a ako se uzme u obzir i procena da se u Srbiji dnevno upotrebi i baci oko 7 miliona plastičnih kesa, a u svetu dva miliona svakog minuta, lako se dolazi do zaključka da imamo problem.

Plastične kese zaista izgledaju bezazleno, ali su veoma opasne po životnu sredinu. Lagane su pa ih vetar lako raznosi na velike udaljenosti i ima ih sve više i više. U prirodi ostaju stotinama godina, cepkajući se na sitne komade, ali nikad ne nestaju u potpunosti. Pod uticajem UV zraka plastika se raspada na sve manje i manje komadiće i većina plastike u okeanima su čestice manje od 5 mm i lakše od 1 g i one čine ‘plastičnu supu’ koja pluta na dubini do 100 m. Plutajuće plastične čestice privlače dugotrajne organske zagađivače (POPs) iz okolne vode i ostaju blizu površine gde ih morske životinje mogu progutati i uneti u lanac ishrane.

Osim toga, bar 100.000 životinja (među njima i domaćih) godišnje umre od gušenja plastičnim kesama, jer ih greškom uzmu kao hranu, a mnoge od njih se upetljaju u kese i ne mogu da se oslobode.

Plastične kese prave velike probleme i u nerazvijenim područjima, gde su čest uzročnik začepljenja kanalizacije i posledično izbijanja zaraza.

Mnoge zemlje se protiv plastičnih kesa bore raznim taksama. Najstarija taksa na kese iz 1993. godine potiče iz Danske, a rezultat je bio 60% manje korišćenje plastičnih kesa, dok je Irska taksom od 22 evrocenta uspela da smanji njihovu upotrebu za 90%. Postoje i zemlje koje su zbog loše implementacije ovakvih mera ostale bez većih rezultata.

Ranije se u EU u proseku trošilo oko 200 kesa godišnje po stanovniku. Zakonom iz 2015. godine članicama je naloženo da progresivno smanjuju korišćenje plastičnih kesa na 90 po stanovniku do 2019. godine, a zatim na 40 kesa do kraja 2025. godine. Mere su dale rezultate i prema trenutno najsvežijim dostupnim podacima, 2022. godine prosečno je trošeno 66,6 kesa po stanovniku Evropske unije.

Oni koji podržavaju biorazgradive kese kažu da one predstavljaju održivu alternativu dok protivnici tvrde da se plastika zapravo ne razgrađuje nego pretvara u otrovne mikro čestice. Zato je Evropska komisija detaljno ispitala uticaj biorazgradive plastike na životnu sredinu i donela smernice kako da se takvi materijali tretiraju. Podržava se upotreba biorazgradive plastike, ali samo u jasno definisanim slučajevima i uz stroga pravila za kompostiranje, označavanje i sprečavanje zagađenja.

Okvirna politika iz 2022. godine definisala je jasna pravila za bio-bazirane, biorazgradive i kompostabilne plastike. Naročito je naglašeno da ove vrste plastike ne treba posmatrati kao zamenu za reciklažu, već kao dopunu u slučajevima gde reciklaža nije moguća. Biorazgradiva plastika nije dozvoljena kao izgovor za jednokratnu upotrebu i proizvodi moraju biti pravilno označeni, uz jasnu informaciju o uslovima degradacije i trajanju razgradnje.

U Srbiji ne postoji zvanična statistika o potrošnji kesa po stanovniku. Koriste se plastične kese bez aditiva (obične polietilenske kese) i kese sa aditivima (to su kese kojima je u procesu proizvodnje dodat aditiv za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju). Od 2018. godine uvedena je naplata za  lagane kese 15-50 μm, a od 2025. i za kese tanje od 15 μm. Osim toga, u Beogradu je od 2020. godine zabranjena upotreba nerazgradivih kesa u maloprodaji – dozvoljene su samo biorazgradive i kese za višekratnu upotrebu.

Pronalaženje odgovarajuće zamene za plastičnu kesu koja bi bila opravdana sa ekonomskog i ekološkog aspekta nije lak zadatak. Recimo, papirne kese ne predstavljaju problem kao otpad ali njihova proizvodnja  zahteva više sirovina, energije i izaziva veće zagađenje u procesu proizvodnje. Dok se ne pronađe adekvatna i za sve prihvatljiva zamena, u naporu da se smanji upotreba plastičnih kesa, njihova cena će imati presudnu ulogu u odlučivanju da li uzeti ili ne uzeti kesu.

Svako od nas može dati svoj doprinos rešavanju ovog problema nošenjem platnenog cegera. Nekada je to bio neizostavni deo sadržaja svake ženske tašne, a danas može postati i modni detalj. Možete ga, uz malo veštine i sami napraviti od stare garderobe i time duplirati svoj pozitivan uticaj, a možete ga i dobiti u promotivnim kampanjama raznih brendova.