Plastične slamčice

Snimak vađenja zaglavljene slamčice iz nosa morske kornjače 2015. godine, privukao je enormnu pažnju i pokrenuo veliki talas borbe protiv plastičnih slamčica.

Njih je teorijski moguće reciklirati, ali pošto kod nas nije još uspostavljen sistem odvojenog sakupljanja otpada, pažnju treba usmeriti na redukovanje stvaranja otpada, što i jeste prvi korak u hijerarhiji upravljanja otpadom.

Kako su nastale slamčice?

Prema istorijskim izvorima, slamčice vode poreklo iz Mesopotamije gde su se pravile od zlata i koristile za ispijanje piva. Pivo se pravilo u dubokim posudama i bilo je potrebno izvući tečnost sa dna jer su gornji slojevi napitka bili tek u početnoj fazi fermentacije.

Mnogo kasnije, 1888. godine, Marvin Stoun, inspirisan radom u industriji duvana patentirao je papirnu slamčicu. Zapravo, zalepio je papir u tubu, koja je mogla da izdrži ispijanje čak i jakih alkoholnih pića. Proizvod je brzo postao popularan i bio je u stalnom usponu, ali pravi bum je doživeo kada se sredinom 20. veka pojavio nov materijal – lagan, izdržljiv i jeftin. Bila je to plastika. Slamčice se sada prave od različitih vrsta plastike, ali najčešće od polietilena (PE) i polipropilena (PP) i ima ih u nebrojeno boja, dimenzija i modela.

Osnovna namena im je za ispijanje pića, ali se od njih prave narukvice, ogrlice i ostali detalji za tinejdžere, a neke čak završe i kao materijal za izradu mozaika na času likovnog. To sve govori da smo se toliko navikli na njih, da je prosto neobično kada ih neko nema u kući.

U ugostiteljskim objektima je donedavno bio standard da čak i u običnoj čaši vode sa česme, pored kocke leda bude i slamka, dok u sokovima, kafama, frapeima, koktelima i smutijima budu i do tri slamčice po čaši.

Slamčice mogu biti vrlo korisne, na primer za decu koja prelaze sa flašice na običnu čašu, za stare ljude, za ljude sa akutnim ili hroničnim problemima i ograničenjima u usnoj duplji (npr. postoperativni period ili neka oboljenja) itd. Gde je onda problem? Problem je u našoj životnoj sredini. Za skoro 60 godina, koliko je plastika u upotrebi, mi smo uspeli da proizvedemo i odbacimo toliko plastičnih proizvoda da ta tema sve češće isplivava i to bukvalno.

Zašto su se baš slamčice, od svih proizvoda, našle na tolikom udaru?

1. Fizički su lagane i male, a prave se od različitih vrsta plastike pa se zbog toga retko recikliraju već sa ostalim otpadom završavaju na deponijama, dok deo slučajno odleti ili ispadne, a deo bude namerno bačen u prirodu. Lako se prenose vetrom ili vodom pa stižu svuda.
2. Ogromna količina je svakodnevno u upotrebi, a korišćenje traje koliko jedna kafa, sok ili šejk. Procena je da se dnevno u svetu potroši između 500 miliona i 1 milijarde plastičnih slamčica. Različiti pokreti koji se bave čišćenjem plaža slažu se u podatku da su upravo slamčice u prvih 7 najprisutnijih plastičnih predmeta koji se pronalaze na plažama i u priobalju.
3. Simbol su nepotrebne jednokratne plastike i to je proizvod odličan za “početnike” u ekološkom življenju, jer osim u specijalnim situacijama, slamčica nam nije neophodna u životu. Ako baš ne možete da je se odreknete, postoje razne zamene koje su znatno bolje rešenje sa aspekta uticaja na životnu sredinu. Možete uzeti: papirne, staklene, silikonske, slamčice od leda ili bambusa. Postoje i titanijumske, bakarne, od nerđajućeg čelika, ali i od biljnih vlakana koje mogu da se kompostiraju.

Kako rešiti problem sa slamčicama?

U svetu postoje razne kampanje koje za cilj imaju smanjenje ili potpuni prestanak korišćenja jednokratnih plastičnih slamčica, a baziraju se na učinku pojedinca. Neke kampanje su u vidu izazova da se ne koriste slamčice jednu nedelju ili jedan mesec, posle čega ljudi najčešće shvate da sasvim lepo žive i bez njih. 

Protivnici zabrana kažu da treba raditi na odlaganju otpada, tj. većem obuhvatu reciklažom i inovacijama na polju materijala za izradu slamčica. Smatraju da potpuna zabrana bilo kog proizvoda može da bude kontraproduktivna jer se onda navike potrošača menjaju nekontrolisano i munjevito, pa izazivaju problem u drugoj oblasti gde ga nije bilo. Zbog toga predlažu da je za početak bolje ostaviti potrošaču da bira da li će tražiti slamku ili ne.

Sistemsko rešavanje zagađenja plastičnim slamčicama

Plastične slamčice su zabranjene ili ograničene u velikom broju zemalja kao deo borbe protiv zagađenja plastikom, naročito jednokratnom plastikom.

• Evropska unija – Od jula 2021. godine, na osnovu Direktive o jednokratnoj plastici, zabranjena je prodaja plastičnih slamčica, pribora za jelo, tanjira, štapića za uši itd.
• Velika Britanija – Od oktobra 2020. godine, zabranjena je prodaja i distribucija plastičnih slamčica u Engleskoj. Slične mere postoje u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.
• Kanada – Od decembra 2022. godine, plastične slamčice su zabranjene na nacionalnom nivou (uz faznu primenu za zalihe i distribuciju).
• SAD – Postoje delimične ili potpune zabrane u mnogim gradovima i saveznim državama, npr: Kalifornija, Sijetl, Njujork, Vašington
• Indija – Od 2022. godine, zabrana mnogih proizvoda od jednokratne plastike uključuje i slamčice.
• Tajvan – Planira se potpuna zabrana plastičnih slamčica do 2030. godine
• Filipini, Tajland i Malezija – imaju regionalne i inicijative po gradovima koje uključuju zabrane i takse.
• Čile – Od 2019. godine na snazi je nacionalna zabrana plastičnih slamčica.
• Australija – Plastične slamčice zabranilo je nekoliko saveznih država kao Južna Australija i Kvinslend.
• Novi Zeland – Zabrana jednokratne plastike od 2023. godine uključuje i slamčice.
• U Srbiji plastične slamčice nisu zvanično zabranjene, ali je najavljeno još 2021.godine da se radi na usvajanju EU Direktive o jednokratnoj plastici. U okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom i Zelene agende za Zapadni Balkan, predviđa se postepeno ukidanje plastičnih slamčica i drugih jednokratnih proizvoda. Zakon o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom ne uvodi direktnu zabranu slamčica, ali predviđa smanjenje i obavezu reciklaže. Uprkos odsustvu zakonskih zabrana, u Srbiji su mnoge veće kompanije, restorani i kafići samoinicijativno prešli na papirne, metalne ili biorazgradive slamčice, a neke trgovine i lanci su uveli eko-alternative u okviru svojih ESG politika.
• Naš region – Crna Gora i Severna Makedonija pripremaju slične mere kao Srbija, a Bosna i Hercegovina za sada ima samo lokalne inicijative.

“Male stvari koje radimo mogu imati veliki uticaj na prirodu”, pa uradimo onda danas tu našu malu stvar. Pri poručivanju pića možemo da naglasimo da ne želimo slamčicu. Ako to u startu ne kažemo, čak i ako ne bude korišćena, završiće u smeću.